Sto je toplije to je nivo inspiracije u meni veci. Uglavnom se probudi sa prvim otopljenim snegom. I ako prete kataklizmama, topljenjem polova meni je drago sto je toplo, ne previse, ali vreme je dovoljno prijatno za setnju sa mojom omiljenom crvenom osobom. Ovo su dani kada ja jednostavno pucam od energije, i kroz celo moje telo pici neki opasno pozitivan vajb. Danas vidim inspirativni minut u svemu, pakovanju crvenog ruza, zablje zelenom laku, nekako mi i ona bara na parkingu izmami osmeh. Sve protekne lagano. Tako to samnom funkcionise i svaki stepen u plusu mene dize. Volim kraj zime vise i od novog para cipela. Volim to sto ne postoji nista nedostizno za mene danas. Valjda mi je to u DNK nizu da se smeskam kad se topi sneg, pa mi ni ono pomalo poledice na plocniku ne pravi problem. Ja energiju sirim kroz ulice pomalo sivog Beograda. Zakucas ekser u zid inspiracije i izadjes napolje da svoje ideje rasiris dalje, ponesi osmeh u svet. Ali nista ti to ne znaci ako nemas svog crvenog coveka, u mom slucaju Tasu, a retko koga volim kao nju. Opustosile smo Lili na novoj lokaciji, a posle samo da proverimo cega ima, iako znamo sta jedan Lili nudi. No, bio je to valjani izgovor za jos jednu omanju kupovinu. A ondah upadnes u prvu prodavnicu i kupis campina cokoladni puding. To je ono sto uradis kada imas ovako lep dan, ma neka goji, I ovako kukuam kako bi rado nabacila neko kilo, da se vidi da me ima. Nasmesis se, laksi je zivot sa osmehom, i tuzne stvari manje zabole kad ih sa smeskom primis.
Xo Xo
ArhiPopGirl <3
